Захтеви се подносе у априлу сваке године у надлежној служби у општини на којој је место пребивалишта подносиоца захтева. Решење о увођењу у право доноси се на основу увида у документацију о приходима и матичне књиге рођених за децу. Ревизија права врши се једном годишње.
Приходи од утицаја на остваривање права на дечији додатак су:
· приходи који подлежу опорезивању према закону којим се уређује порез на доходак грађана;
· приходи остварени од:
· пензија и инвалиднина;
· накнаде за рад хранитеља;
· примања по прописима о правима ратних инвалида;
· материнског додатка;
· накнада за туђу негу и помоћ;
· накнада за телесно оштећење;
· накнада за време незапослености;
· материјалног обезбеђења оствареног по прописима из области социјалне заштите;
· сродника који имају законску обавезу издржавања;
· отпремнина у случају престанка потребе за радом запослених услед технолошких, економских или
организационих промена остварених у години пре подношења захтева
· накнада по основу социјалних програма;
· нерегистроване делатности.
Право на дечији додатак утврђује се на основу трошкова живота (просечна нето зарада у привреди) и усклађује два пута годишње (01. априла и 01. октобра), на основу Закона о друштвеној бризи о деци.
Износ дечијег додатка у конкретном случају зависи од два критеријума:
1. редоследа рођења
2. статуса родитеља деце (оба родитеља, један родитељ, без родитеља)
1. Величина породице. Са повећањем броја деце, износ дечијег додатка се повећава за свако наредно дете и износи:
· за прво дете 20%
· за друго дете 25%
· за треће дете 30%
од просечне нето зараде по запосленом у привреди Републике према последњем објављеном
податку
2. Статус детета у погледу родитељског старања. Износ дечијег додатка за децу без родитељског старања и децу самохраних родитеља увећава се за додатних 30%, па износи:
· за прво дете 26%
· за друго дете 32,5%
· за треће дете 39%
од просечне нето зараде по запосленом у привреди Републике према последњем објављеном
податку.